Maslacak 1

MАСЛАЧАК – Taraxacum officinale

Маслачак је једна од лековитих и јестивих биљака која има широку примену код проблема са апетитом и пробавним системом, делује као диуретик па тиме смањује отицање, надутост и целулит и поспешује пробаву, појачава лучење жучи и рад бубрега, доприноси код лечења гихта и реуматизма, кожних обољења и чишћења крви.

Сви делови биљке (корен, лист и цвет) су лековити. Садржи горке материје, калијум, етерична уља, смоле и око 40% инулина у корену.

Листови садрже нешто мање од 20% витамина Ц, гвожђа око 3% што га чини богатијим од спанаћа. Млади листови се често користе као лековита салата, док се сушени делови биљке користе као чајеви за дијабетичаре, код нередовних менструација и камена у жучи. Корен и стабљика који садрже горку материју Тераксацин делују диуретички и могу изазвати појачано пражњење црева па не треба претеривати са коришћењем.

Тинктура маслачка прочишћава крв, помаже излучивање отрова путем зноја и мокраће, препоручује се дијабетичарима ради одржавања нивоа инсулина, помаже смањењу холестерола у крви и регулацију високог крвног притиска. Позната је примена и код проблема са цистама и проблемима у менопаузи.

DSC_1068

Боров полен – суперхрана

Неправедно запостављен, са више од 200 биоактивних нутритијената, витамина и минерала у високој концетрацији, боров полен је спада у групу најбитнијих елемената биљака на планети која се користи у природној медицини. Боров полен је препун изузетно снажних, лековитих нутритивних састојака који чине суперхрану за организам.

Бор је једна је од ретких врста на земљи која има могућност да произведе значајну количину тестостерона и других хормона, па је као такав познат у традиционалној кинеској медицини и азијској култури више од 3.000 година.

Полен бора садржи неопходне састојке потребне за развитак семена у високо и дуговечно стабло. Као такав садржи и широк спектар и високу концентрацију јединствених и ретких елемената који делују на људски организам позитивно стимулишући брзо обнављање и лечење.

У Азији, боров полен је традиционално је познат по својим лековитим дејствима примењивим у случајевима слабости, исцрпљености стресом, сексуалног дисбаланса ( неплодност, низак либидо, еректилне дисфункције и сл.) као и у осталим случајевима када је потребна дубоко подмлађивање и опоравак организма.

Боров полен се користи и код људи који траже додатно оснаживање организма и подизање основног здравственог стања, јер је једна од његових добробити  богатство витаминима, минералима и ензимима које негују саму срж организма на основном нивоу. Посебно је богат Б витамином, амино киселинама које су основа за грађење протеина и значајно утичу на неуротрансмитере и  расположење,  и витамином  Д  који је изузетно тешко узети из хране. Боров полен је такође богат нуклеинским киселинама потребним за  ланац  ДНК  и моћним антиоксидансима које штите организам на ћелијском нивоу.

Ипак, можда је једно од најзначајнијих и најјединственијих карактеристика поленовог полена је његова способност да подмлади ендокрилни систем, што је реткост у биљном свету.

Боров полен је природно један од најснажнијих андрогена, који се у основи везује за супстанцу која стимулише производњу тестостерона као и других хормона. Уколико сте дама, ово није разлог за избегавање, напротив:  Полен бора је јединствени природни извор ДХЕА   супстанце од које настају други хормони па и естроген и прогестерон.

ДХЕА је једна од најважнијих супстанца који тело користи, који заправо представља највећи сирови материјал за производњу виталних хормона. Његова производња се смањује са годинама и доста се полемише да су знаци старења повезани са смањењем ДХЕА производње, што је и разлог зашто се боров полен сматра биљком за дуговечност. Ниво ДХЕА се смањује услед хроничног стреса, што даље проузрокује  имунолошке проблеме, низак либидо, депресију и гомилање масти у телу, између осталог. Из тог разлога боров полен управо делује  на побољшање расположења, развој мишића, губитак масти, повећање сексуалне жеље и имунитета, као и низ других здравствених бенифита на које полен има ефекта.

Како су естроген, прогестерон и тестостерон битни како за жене тако и мушкарце,  битно је запамтити да је боров полен једна од супстанци која има својство да опоравља организам прилагођавајући се тако да утиче на присутне проблеме у мери у којој је потребно за баланс и тиме регулише ендокрилни и хормонални систем у телу. Из овог разлога могу га користити и мушкарци и жене.

Gavez 1

ГАВЕЗ

 

Биљка Гавез бележи своју примену у хербалној медицини већ више од 2.500 година. Сам латински назив биљке (Symphytum officianale) настао је од грчке речи symphis која у преводу значи: срасти заједно, увезати, спојити, што и указује на неке од њених најважнијих карактеристика. Ова биљка помаже у смањењу хроничних болова, елиминише упале, ојачава кости и тетиве и помаже залечењу коже код едема и псоријазе. Позната је у примени код терапија рака.

Шта је заправо Гавез?

Данас је познато око 25 врста биљке Гавез и може се наћи широм света, док јој је оригинално станиште Европа и Азија. Боје цветова могу варирати од беле до љубичасте, и у њој се могу наћи неке од необичнијих хемијских компоненти као што су: алатонин, инулин, танини, сапонини и протеини.

На жалост, многи осуђују ову биљку због присуства пиролизидиних алкалоида, који претераним коришћењем могу довести до оштећења јетре па су из тог разлога многе земље забраниле оралну употребу и користе је само кроз мелеме или као сточну храну и ђубриво.

Ипак, како и друге биљке садрже ове алкалоиде (Borago officinalis – herba, Tussilago farfara – flos, folium, Eupatorium cannabinum – herba, Senecio jacobaea – herba, Senecio vulgare – herba), а испитивања вршена на мишевима остају без јасних података која варијација биљке је кориштена у тесту, уз напомену да различити делови садрже различите проценте алкалоида, ово истраживање је предмет спора међу хербалистима.

Позитивно је што се већина лековитих компоненти, које се налазе у овој биљци, могу пренети кроз спољну употребу, па се она нашироко примењује:

 

ЕДЕМ, ПСОРИЈАЗА, АКНЕ, ОСИП, УЈЕД ИНСЕКАТА И ИРИТАЦИЈА  

Високи садржај антиоксидана и витамина ц чини мелеме од гавеза идеалним за убрзавање процеса опоравка коже. Док антиоксиданси помажу код елиминације страних супстанци из тела и спречавају одумирање ћелија, витамин Ц помаже производњу колагена који је неопходан за нове ћелије коже

СМАЊУЈЕ БОЛ

Уколико постоји нека врста хроничног бол као и болова након операција, примена гавеза кроз лосионе и мелеме ће допринети смањењу истих

АРТРИТИС, ГИХТ  И УПАЛНИ ПРОЦЕСИ

На сличан начин као горе поменуте аналгетске компоненте, варијација других компоненти присутних у Гавезу као што су: сапонини и танини, такође служе против упала укроз ову моћну биљку. Код артритиса, гихта или других упалних процеса, користите ову биљку кроз тинктуру која јачином баца у засенак све друге форме коришћења биљке

ЗАРАСТАЊЕ КОСТИЈУ

Једна од народских прича је да претераном употребом гавеза могу да вам срасту прсти. Иако претерано наглашено, ово својство убрзавања процеса зарастања костију, као и других повреда, истегнућа, модрица је и најпознатије када је реч о Гавезу. Биљка садржи висок проценат калцијума који је кључни састојак за раст костију, уз јединствену комбинацију органских компоненти из Гавеза стимулише се регенерација минерала у костима и олакшава телу коришћење истих.

ПРЕВЕНЦИЈА РАКА

Мноштво антиоксиданата које садржи Гавез означава потенцијал у борби против рака коже. Биљка садржи алатонин, супстанцу која се често користи у козметичкој индустрији. Ова супстанца помаже гранулацији и формирању ћелија које помаже оздрављењу на ћелијском нивоу. Због анти упалног дејства користи се за лечење коже изложене радијацији код лечења рака.

РЕСПИРАТОРНИ ПРОБЛЕМИ

Нагласићемо да Гавез не треба узимати орално, али чак и удисање гавеза или утрљавање на груди даје одличне резултате. Уколико имате проблем са синусима или респираторним трактом довољно је инхалирати се и масирати плућа или подручје синуса како бисте се ослободили бола и секрета.

 

И за крај: Многе биљке које се због фармаколошки активних састојака користе у традиционалној и званичној медицини, потенцијално су опасне због присуства пиролизидинских алкалоида и неприкладне употребе. Као и са сваким биљним леком, немојте користити гавез на своју руку. Коришћење биљака у медицини је добро документовано као алтернативни третман и треба их користити према упутствима и у складу са својом наменом.

У многим културама биљке се користе да би ојачале организам и довела исти у стање равнотеже, па тако и ова снажна биљка, коришћена споља, је неизоставни део сваке кућне биљне апотеке.

 

IMG_20170627_111809

МАЈЧИНА ДУШИЦА

Мајчина душица користи се као лековита, ароматична и зачинска биљке.

Због фенолних једињења која садржи, позната је по антисептичким својствима. Има особину да зауставља развој патогених микроорганизама, а према неким ауторима је и микробицидна. Ова једињања су, поред танинских материја, основа лековитости ове биљке а дају јој и карактеристичан пријатан мирис.

Спољним наношењем тинктура ове биљке делује антибактеријски, па се користи у лечењу акни. Она делује управо против propionbacterium acnes културе која је узрок великом броју  проблема на кожи, и као резултат, тинктура уклања бактерије боље од пероксид-бензола који је главни састојак свих крема које се користе у ову сврху. За разлику од крема које садрже ову супстанцу, тинктура припремљена од мајчине душице уопште не изазива иритацију коже.

Благотворно делује на све упалне процесе.

Користи се као лек у народној и научној медицини за лечење кашља, бронхијалног катара, упале грла, плућа и уринарног тракта, неурастеничних вртоглавица, нервног система, за јачање желуца и отклањање грчева у желуцу. Тимол из мајчине душице помаже у елиминисању цревних паразита. Користи се и за спречавање непријатног задаха.

Може се користити у дужем периоду, јер не узрокује навикавање и нелагодност.

iva bocica

Трава Ива ( teucrium montanum)

Изрека: „Трава ива од мртва прави жива“ можда најбоље описује народно веровање у лековитост ове планинске биљке. Иако мање позната широј јавности, у планинским крајевима ово је једна од најпоузданијих биљака за коју се верује да лечи све теже болести, помаже физички и ментални опоравак након дуге и тешке исцрпљености.


Трава ива у свом саставу има горке супстанце, танин, метанол, петролејски етер, хлороформ, етилни ацетат, 1-бутанол, изузетно је горког и опорог укуса, а у народној медицини користи се за лечење пре свега крвотока јер чисти крв, затим пробавних и дисајних органа. Улази у састав капи за побољшање циркулације, код проширених вена и отклањање осећаја тежине у ногама.
Због горких супстанци помаже код болести желудца, олакшава надутост, уништава штетне микроорганизме и одстрањује штетне наслаге у цревима и желуцу, регулише пробаву и избацује вишак течности из организма.

Често је препоручују за јачање имунитета, код прехлада и свих врста грознице а одличан је избор за људе који су изложени јаком стресу. Према новим истраживањима, ниво антиоксиданата у чају од иве подједнака је оном у гинку и зеленом чају, познатим по изванредној лековитости

dsc_1068

БЕЛИ БОР (Pinus silvestris )

Бор спада у класу најпотентнијих и најмоћнијих биљака. У кинеској медицини користи се већ хиљадама година и сматра се да улази у тело кроз пет главних мердијана, укључујући плућа, бубреге, слезину, срце и јетру. Садржи преко 200 биоактивних витамина, минерала, амино киселина, анти-оксиданата и других супер-хранљивих материја

Због већег ниво тестостерона, користи се као додатак за повећање енергије, виталности и издржљивости, као и смањење бола па га често користе спортисти. Уколико се узима пред спавање, примењује се као народни лек за побољшање либида и функција простате. Ипак то не значи да га користе само мушкарци, жене га користе за негу коже првенствено због позитивног утицаја на еластин и колаген и у циљу одржавања баланса између Андрогених и Естрогених хормона. 

Тинктура бора јача имуни систем,  сматра се одличном храном за мозак, увећава ниво глуатонина, једног од најважнијих анти-оксиданата у телу човека, може смањити холестерол , штити кардиоваскуларни систем, помаже јетри да се ослободи токсина, регулише телесну тежину кроз побољшање метаболизма.

Бор се од давнина користи у народној медицини у лечењу реуме, артритиса и за прочишћавање дисајних органа, као и за лечење кашља и плућних обољења, па и хипотиреозе. Сви делови овог дрвета имају лековито дејство. Иглице се користе свеже или у тинктури, јер се њиховим сушењем губи витамин Ц, којим је овај четинар богат. Младе шишарке садрже етерична уља, богате су витамином Ц, садрже лековиту ароматичну смолу и велики број антиоксиданаса. Имају алкално дејство. Све ово их чини одличним састојком руских тинктура за побољшање стања хипотиреозе.

Особама које пате од поремећаја штитне жлезде, руска  народна медицина препоручује тинктуру бора.

hajducka trava

ХАЈДУЧКА ТРАВА – Achilea millefolium

Други називи: Хајдучица, столисник, спориш.. Ботаничко име је дато према грчком јунаку Ахилу –Ацхиллеа, и јер штити цело тело

Станиште: Расте појединачно или у великом мноштву на ливадама и пашњацима по целој Европи .

Опис биљке: хајдучка трава је усправна је биљка висине до 80 цм, перастих листова којих су многоструко издељени, што чини други део латинског назива millefolium – хиљаду  листова . Јаког, ипак пријатног мириса. Бели цветови су скупљени у цват у облику на врху стабљике и беле су боје са нијансом розикасте која се код наших биљака понегде јавља. Хајдучка трава садржи етарско уље, горку материју ахилеин, витамин К и многе друге корисне састојке. Етарско уље је плаво због азулена. Дестилацијом хајдучке траве воденом паром, добија се скупоцено етарско уље, које се користи у медицини, фармацији, парфимерији и козметици. Најквалитетније етарско уље је тамно плаве боје, јер има више азулена а тиме је и скупље на тржишту.


Лековити део биљке:
У периоду цветања,  преко целог лета, сакупљају се цветови и горњи делови биљке од око двадесетак цм, или се пак скупља само цвет. Користи за побољшање апетита, код желудачних тегоба, надимања и тешког варења. У народној медицини се користи за зарастање рана као и ублажавање бола. Хајдучка трава улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, чаја за нормализацију метаболизма и чаја за умирење. Укусом је горка па се шесто комбинује са другим чајевима за чишћење, појачано лучење жучи, за нормализацију метаболизма и умирење.

Примена: Помаже у чишћењу крви и пробавних органа, повољно делује на апсорпцију хране,  чишћење јетре, наслага у цревима и желуцу, затим грчева, грознице, лупања срца, болова у крстима и леђима, неуредних менструација, крвавих и затворених шуљева, несанице, разних осипа и чирева. Споља благотворно делује на псоријатичне промене и ране на кожи. Топле купке од од ове биљке се препоручују како за кожу, тако и за смирење. Смањује тешкоће код гихта и реуматизма. Повољно делује за лечење шећерне болести, нарочито у почетном стадијуму.

satureja montana

Горска метвица – Satureja montana

Други називи: Ртањски чај , бели тимијан, вресак, коњски вресак, мали вресак, приморски врисак...

Станиште: Распрострањена је по Медитерану,  јужној Европи, на сувим, сунчаним и топлим камењарима Турске и Русије. Код нас се може наћи у планинским пределима на сунчаним падинама.

Опис биљке: то је онижа жбунаста биљка висине до 40цм. Има вретенаст, јак корен из којег избија много јаких, усправних стабљика које формирају низак жбун. Листови су мали и уски, оштро зашиљени а стоје по два један наспрам другога. Налазе се у горњем делу стабљике. Цветови су благо љубичасти, ружичасти до беле боје па се према томе разликују врсте. Цветови су сакупљени у паздуху листова у горњем делу биљке. Биљка садржи етерична уља са пријатним мирисом који дугује истом фенолу који садржи оригано, што је чини лако препознатљивом и траженом и даје јој антибактеријска, антиглљивична и антивирална својства.

Лековити део биљке: за лек се користи надземни део биљке који се сакупља током цветања

Лековито деловање: у народној медицини је познат као чај за мушке проблеме, иначе се користи  као средство за олакшавање варења и ублажавања надутости и грчева .Такође је и познати антисептик па помаже код упале мокраћних канала, органиа за дисање и варење,  а споља код упале коже и слузокоже.

У кулинарству, користи се као пријатан зачин за гулаше,  јела са живином и говедином, као и она која садрже јаја и кромпир. Одлична је и у маринади са биљкама као што су рузмарин, тимјан и дивља нана.

glog

ГЛОГ – Crataegus laevigata

Други називи: црвени глог, глогиња, бели глог.
Станиште: глог је распрострањен у нашим крајевима,. Расте на ободима храстових и букових шума, и воли огољена сунчана места. Може се наћи уз путеве као украсно дрво због ситних листова и цвета јаког мириса.

 

Опис биљке: глог је жбунаста биљка или ониже дрво жбунасте структуре које може достићи висину и од пар метара. Дрво глога је тврдо и жилаво, док су му младе гранчице са трновитим крајевима. Кора је глатка, сиве боје с гранама на којима је распоредјено трње дужине до 2 цм. Листови су са три до седам зашиљених делова код белог глога или три до пет заобљених делова код црвеног глога. Са доње стране су светло зелени са оловном нијансом, а са горње стране тамнозелени и сјајни. Бели цветови су у богате цвасти на крајевима изданака. Препознатљиви су по јаком медном мирису. Плодови су сјајне црвене боје. .


Лековити део биљке:
за лек се скупљају цветови са стабљикама, листови и плодови без петељке. Цветови и листови сакупљају се у пролеће када су биљке на почетку цветања, и то када је половина цветова отворена. Листови се беру након цветања. Плодови се беру након дозревања, крајем лета;

Примена: Глог се јавља у списима из 14.века као лек против гихта. Његово дејство на  регулацију рада срца уочено је тек у 19.веку. Осим тога, глог је изванредан регулатор крвног притиска, при чему га нивелише, снижујуђи високи крвни притисак и повисујући низак крвни притисак. Помоћ је у лечењу оштећеног срчаног мишића у старости, код упале срчаног мишића. Глог испољава благо седативно дејство, па се користи и против несанице и као благи лек за умирење. Такође је и благи диуретик. Иако је препоручљиво дуже га користити како би се максимално деловало на организам, потребно је након сваких недељу дана направити паузу од пар дана како не би дошло до јаке реакције сличне тровању.

 

gavez

ГАВЕЗ – Symphytum officinale

Други називи: воловски језик, велики гавез, црни гавез, килњак, коњски реп.
Станиште: Налази се на влажним местима, уз воду и на влажним ливадама. Због дужине корена сматра се упорним коровом.

Опис биљке: гавез има сочну, грубо длакаву стабљику висине  до 100 цм. Вишегодишњи корен гавеза расте врло дубоко у земљу. Дебео је, разгранат, вретенаст и пун сока. Сопља је таман, а изнутра бледе  боје јако слузав и масан. Доњи листови су велики с петељком, дугуљасти и грубо длакави. Листови на стабљици су наизмјенично поређани и грубо длакави по целој површини. Цветови избијају током лета из пазуха горњих листова, а окренути су према доле у једнострано повијеним цватовима. Имају облик уског звона, а боја им је варира од прљавобеле до љубичасте.

Лековити део биљке: за лек се скупљају листови и корен. Корен се скупља кад биљка није у цвату,  у пролеће и касну јесен. Након што се ископа, опере се пажљиво чувајући слузави сок. Када се просуши, сече се на комаде и до краја суши.

Примена: Гавез садржи каротин, алкалоиде, танине, гликозиде, слузи, смоле, етерично уље, али најважнији његов састојак је алантоин који потиче обнављање ћелија у костима, везивном и поткожном ткиву. Помаже код свих врста повреда, посекотине, гнојне ране, ломови костију, гихт и костобољу. Најкориснија је свежа биљка, коју уколико немамо, можемо користити тинктуру. Ова биљка јако делује на централни нервни систем па ка треба пажљиво користити, у малим дозама.

Гавезову тинктуру треба лагано утрљавати, јер при тешком гихту не смемо употребљавати јаке масаже. Тинктура се изврсно показала и код лечења упале живаца; где год су на телу настала болна места, осетљива на притисак, то се одрази на периферним живцима, а тинктура је једноставан, природан и прикладан лек. Одлика је тинктуре и да обнавља кожу. Против упале вена тинктура се добро показала у комбинацији са кантарионовим уљем или још боље тинктураом од кантариона.
Напомена: сви препарати од гавеза не смеју се правити ни држати у гвозденом ни лименом посуђу.
Такодје, код сушења корена треба пазити да се корен не убуђа јер је опасан.