Други називи: Хајдучица, столисник, спориш.. Ботаничко име је дато према грчком јунаку Ахилу –Ацхиллеа, и јер штити цело тело
Станиште: Расте појединачно или у великом мноштву на ливадама и пашњацима по целој Европи .
Опис биљке: хајдучка трава је усправна је биљка висине до 80 цм, перастих листова којих су многоструко издељени, што чини други део латинског назива millefolium – хиљаду листова . Јаког, ипак пријатног мириса. Бели цветови су скупљени у цват у облику на врху стабљике и беле су боје са нијансом розикасте која се код наших биљака понегде јавља. Хајдучка трава садржи етарско уље, горку материју ахилеин, витамин К и многе друге корисне састојке. Етарско уље је плаво због азулена. Дестилацијом хајдучке траве воденом паром, добија се скупоцено етарско уље, које се користи у медицини, фармацији, парфимерији и козметици. Најквалитетније етарско уље је тамно плаве боје, јер има више азулена а тиме је и скупље на тржишту.
Лековити део биљке: У периоду цветања, преко целог лета, сакупљају се цветови и горњи делови биљке од око двадесетак цм, или се пак скупља само цвет. Користи за побољшање апетита, код желудачних тегоба, надимања и тешког варења. У народној медицини се користи за зарастање рана као и ублажавање бола. Хајдучка трава улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, чаја за нормализацију метаболизма и чаја за умирење. Укусом је горка па се шесто комбинује са другим чајевима за чишћење, појачано лучење жучи, за нормализацију метаболизма и умирење.
Примена: Помаже у чишћењу крви и пробавних органа, повољно делује на апсорпцију хране, чишћење јетре, наслага у цревима и желуцу, затим грчева, грознице, лупања срца, болова у крстима и леђима, неуредних менструација, крвавих и затворених шуљева, несанице, разних осипа и чирева. Споља благотворно делује на псоријатичне промене и ране на кожи. Топле купке од од ове биљке се препоручују како за кожу, тако и за смирење. Смањује тешкоће код гихта и реуматизма. Повољно делује за лечење шећерне болести, нарочито у почетном стадијуму.