Други називи: дренак, дренка, дреновина, дрењ, дријен, дријенак, дриновина, румени дрен, тврди дријен, црвени дријенак. Плод дрена народ назива: дренка, дрењина, дрењка, дрењула.
Станиште: . Широко је распрострањен, а највише по сувим, сунчаним и каменитим странама светлих листопадних шума заједно с другим грмљем и шибљем . Задовољава се и плитким земљиштем.
Опис биљке: Дрен је ниско дрво, до 10 м висине, са заобљеном густом крошњом које може личити на грм. Младе гранчице су зеленкасто-браон са длачицама. Листови су наспрамни, јајасти, са дугачким врховима. Цветови су четворочлани, жути. Јављају се рано, пре листања, сакупљени у штитасте цвасти. Плодови су тамноцрвени, слатко-киселкастог укуса.
Лековити део биљке: Лист, плод, цвет, кора и сушене семенке.
Примена: Танини и пектини повољно делују на слузницу црева, због чега се сок, пекмез, чај и други производи од зрелих дрењина дају као врло пријатан лек за лечење пролива и других обољења органа за варење. Садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектина, танина и изузетно много витамина Ц. У дрењинама има двоструко више аскорбинске киселине него у поморанџи. Плодови се једу у свежем стању, замрзавају се, суше или прерађују у пекмез, мармеладу, слатко, компот, воћни сок. Сличног је дејства и кора. Такође, корисно је гајити га у близини пчелињака.