Други називи: ангелика, анђеоски коријен, анђеоско дрво, кравојац, дивља пиревина, сириш, шивиз.
Станиште: Распрострањена је на планинском подручју, углавном на висинама од 1500 до 2500 метара
Опис биљке: ангелика је биљка из породице штитарица, у коју спадају, између осталих, и ким и мирођија којој је и налик. Достиже висину до 2 м. Двогодишња је биљка. Стабљика је округла, уздужно браздаста, шупља и плавичасте нијансе, разграната само на горњим деловима. Листови су велики, двоструко и троструко раздељени и на крајевима назубљени. Цвет је штитаст са зеленкастим и жућкастобелим цветићима. Огранци штица имају кратке, чекињасте заштитне листиће. Корен је црвенкастосмеђе боје. Мирис корена је јако ароматичан, укус сладуњав у почетку па прелази у опор. Слична јој је сродна врста Angelica archangelica.
Обе су лековите осим што се Angelica Archangelica од Angelica Silvestris разликује по изразитој ароматичности и скоро кугластим, зракастим штитовима. Нарасте у висину 2-3 м, а доњи листови су јој 60-90 цм дугачки. Корен садржи етерично уље, киселине валеријане и ангелике, и јабучну киселину.
Лековити део биљке: цела биљка
Употреба: Ангелика је једна од најстаријих лековитих биљака, која до данас није изгубила на вредности. Назив, анђеоски или свети корен добила је за време куге у Европи, где су се људи лечили управо овом биљком.
Чај од листова ангелике греје желудац и чисти крв. У мешавини с другим биљкама излучује отровне супстанце из крви, желуца и црева, па отклања надимање, дизентерију, грчеве и болове у стомаку, шуљеве (хемороиде), а исто тако, веома је користан у лечењу кожних болести и осипа. Добро делује на желудац јер поспешује излучивање сокова за варење. Ангелика првенствено повећава апетит, па је у саставу многих желучаних чајева.
Чај који ми користимо је састављен од 1/3 ангелике, 1/3 траве иве (Тeucrium montanum), и 1/3 дивље нане (Mentha arvensis). Прелије се са кључалом водом и остави поклопљено 5 минута. Пије се током дана по 1 шољица у гутљајима.