“У време у којем се велики део човечанства веома удаљио од природног начина живота и у којем је изложен опасностима да оболи због свог погрешног става према животу, поново би требало да нађемо пут до наших лековитих биљака, које нам Господ својом добротом поклања од прастарих времена. Парох Кнајп у својим књигама говори о томе да је за сваку болест израсла нека биљка!
Свако може да допринесе свом здрављу ако ради превентиве и благовремено скупља биљке и траве из божје апотеке, те их у облику чаја пије свакодневно или по потреби, затим ако користи екстракте за утрљавање или за топле облоге, као додатак води за купање итд. Ако се већ одлучите да користите лековите биљке, ваљало би да почнете са онима које прочишћавају крв, као што су сремуш, коприва, вероника, маслачак и боквица. Овакве куре, примењене тачно по упутству, никада не могу да нашкоде. Ако вам оне не помогну и не донесу олакшање или је њихово дејство слабо, могуће је да у подручју где станујете или радите постоје геопатске зоне. У вези са овим требало би да консултујете искусног радиестезисту како би вам нашао места на којима нема зрачења.
Професор др Карл Алкен са Универзитета Сарске области образложио је интензивније окретање школске медицине према лековитим моћима природе овим речима: “После Другог светског рата лекари су били практично немоћни пред, на пример, туберкулозом или пред обољењем отказивања функције бубрега. А онда се догодио велики преокрет увођењем антибиотика – па се данас већ суочавамо и са многим негативним последицама употребе ове благодети, што због прекомерне, што због погрешне употребе. Једна од последица је нагли раст броја гљивичних обољења изазваних нарушавањем нормалне биолошке равнотеже, прекомерном употребом медикамената и разним еколошким факторима.”
Увек ме изнова питају откуд ми знање о лековитом биљу. На то не могу прецизно да одговорим. Као дете, школске ферије сам проводила у породици једног вишег шумарског надзорника. Ту сам могла да осетим и доживим природу и односе који владају у њој далеко више него што је то, тада, било примерено мојим годинама. Тако сам већ као дете разликовала све биљке, познавала сваку поименице; ипак, њихов значај у погледу лековитости није ми био познат.”
Марија Требен